Bojan Kostreš

PREDSEDNIK

Tomaševčanin, Banaćanin, Vojvođanin, ligaš, sudija u banatskim šorama i poštovalac banatskih militara

Rođen sam 25. avgusta 1974. godine, u Zrenjaninu. Odrastao sam u malom mestu kraj Zrenjanina, Tomaševcu, prestonici banatskih militara (čuvara graničnih predela). Tu i sada živim. Tomaševac je dom koji nikada neću napustiti.

Po zvanju sam diplomirani ekonomista, a po stasu, glasu i opredeljenju Vojvođanin. Kao i svaki stanovnik Banata, miran sam i tih, ali branitelj vrednosti za koje se zalažem. Ponosim se vojvođanskim načinom života, svojim komšijama i prijateljima koji su različiti po zavičaju, veri i naciji.

Moji roditelji su obični ljudi, oduvek živeli na selu i znali samo za rad i borbu. Tako su i meni utkali put borca za rad i pravično raspolaganje zarađenim.

Svoju borbu za moje komšije i moje selo, moj Zrenjanin i Banat, moju Vojvodinu započeo sam, barem zvanično, kada sam napunio 18 godina i postao član jedine političke porodice kojoj je Vojvodina u srcu jednako kao meni – Ligu socijaldemokrata Vojvodine. Sazrevali smo zajedno, rasli, uspevali, padali, ustajali ali uvek jednako na jedinom putu borbe za našu Vojvodinu, evropsku, demokratsku i slobodnu Srbiju.

Sledeći svoju viziju da LSV mora biti dobro organizovana kuća, inicirao sam i učestvovao u formiranju odbora u Zrenjaninu i drugih mesnih odbora, Lige vojvođanske omladine, Foruma žena i niza drugih stranačkih organizacija, kao i ligaških novina „Slobodna Vojvodina“ čiji sam bio prvi glavni i odgovorni urednik. Krajem 2022. godine pripala mi je čast da, kao drugi predsednik LSV od njenog osnivanja, povedem podmlađenu Ligu u neke nove priče sa istim ciljem – da svi građani i građanke Vojvodine žive bolje. Bespogovorno se zalažem za to da Srbija uđe u Evropsku uniju i da se poštuje ustavni, ekonomski i privredni položaj Vojvodine, da se pravično podeli ono što se u Vojvodini zaradi. Dakle, da se trećina onoga što se zaradi u Vojvodini prosledi republici, trećina da ostane AP Vojvodini, a trećina lokalnim samoupravama u kojima je taj novac i zarađen.

Da put za svoje ideje i vrednosti nije lak okusio sam više puta. Čak 15 puta su me privodili kada smo se borili protiv režima Slobodana Miloševića. Trnovitim putem hodao sam i kao šef izbornih štabova LSV u više navrata i kao pokrajinski i kao narodni poslanik u više mandata. Mirno i dostojanstveno, kako nama Vojvođanima i priliči, ukazivao sam na sve marifetluke republičkih vlasti prema Vojvodini, zakidanju novca Vojvođanima, borio se za prava poljoprivrednika i bolja zakonska rešenja.

Nakon izbora 2004. godine postao sam najmlađi predsednik Skupštine AP Vojvodine u istoriji pokrajinskog parlamenta. Neumorno sam radio na odbrani Vojvodine i prava svih građana koji u njoj žive. Protivili smo se donošenju Ustava jer je zanemarivao Vojvodinu i pozvao na njegov bojkot. Razumeli su me i podržali građani, pa je većina nas koji živimo u Vojvodini jasno rekla NE tom Ustavu na referendumu. Pobunio sam se protiv nametanja koncesija na autoput u Vojvodini. Stao sam „na crtu“ tadašnjem ministru Velimiru Velji Iliću i u toj borbi sam uspeo, a imao sam i ogromnu podršku građana.

Provodim puno vremena sa prijateljima iz detinjstva i volim da sa njima igram banatske šore. Za one koji ne znaju, to je autohtoni banatski sport koji je, kako legenda kaže, Mihajlo Pupin „odneo“ u Ameriku i tako je nastao bejzbol. Obnovili smo ovaj sport, imamo nekoliko klubova, organizovali smo i međunarodne turnire. Poznato je da sam jedan od retko poštenih međunarodnih sudija u banatskim šorama.

Za svakodnevni odmor i beg od politike koristim Živorada. Pobegnemo do Tamiša i uz zvuke ptica i reke, predivne izlaske i zalaske sunca, razmenimo po koju reč/lavež. (Živorada – Žiksa su aktivisti „Zelenih šapa“ pronašli prošle godine u ataru u dosta lošem stanju, a danas je potpuno oporavljen i najlepši je član porodice Kostreš.) Kod kuće nas sačeka mačak, koji suvereno i autonomno vlada stolicama, foteljama i mojom levom rukom.

Iako to baš nema veze sa ekonomijom, od malena volim istoriju. Omiljena ličnost mi je Napoleon i, naravno, srpski vojvoda Stevan Šupljikac.

Imam bogatu kolekciju olovnih vonika i njome se ponosim. Prva dva olovna vojnika dobio sam još kao dečak od ujaka. Početkom 90-ih godina prvi put sam slučajno u Budimpešti naišao na prodavnicu olovnih vojnika i kupio prvog. Posle sam ih kupovao po lepoti, a sada su mi najbolje kolekcije Napoleonov period i svetski ratovi. Na poslednjem postrojavanju bilo ih je 484 iz 14 zemalja.

Volim da čitam, najviše Marka Vidojkovića. A na televiziji najradije gledam, očekivano, Histori.

Dejan Čapo

ZAMENIK PREDSEDNIKA

Ligaš. Zrenjaninac. Banaćanin. Vojvođanin.

Rođen sam u Zrenjaninu, 1978. godine.

Na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu stekao sam zvanje profesora tehničkog crtanja i obrazovanja, a potom i diplomiranog inženjera proizvodnog menadžmenta. Zvanje magistra nauka industrijskog menadžmenta stekao sam na Fakultetu za poslovno-industrijski menadžment u Beogradu.

Član sam Lige socijaldemokrata Vojvodine od svoje devetnaeste godine.

Bio sam direktor JP Gradska stambena agencija Zrenjanin. Pet puta sam biran za odbornika u Skupštini grada Zrenjanina. Izabran sam za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i za poslanika u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine u tri saziva.

Živim vojvođanski način života od kada znam za sebe, a moja misija je da ga sačuvamo, da se izborimo za jaku, dostojanstvenu i multikulturalnu Vojvodinu.

Bojana Begović

POTPREDSEDNICA

Rođena sam 9. juna 1987. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu završila sam u rodnom selu Lukićevu, a srednju Zrenjaninsku gimnaziju u Zrenjaninu.

Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2010. godine stekla sam zvanje diplomiranog politikologa, a zatim 2012. godine zvanje master politikologa – javna uprava, lokalna samouprava i javne politike. Trenutno sam na doktorskim studijama kulture i medija, gde se bavim pitanjem kulturne politike i nacionalnih manjina u Vojvodini.

Objavila sam nekoliko radova iz oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina u Srbiji, kulture i medija, rodne ravnopravnosti. Završila sam više oblika neformalnog obrazovanja i stručnog usavršavanja u oblastima omladinske politike, ljudskih i manjinskih prava, unapređenja položaja osoba sa invaliditetom i ravnopravnosti polova. Organizovala istraživanja, brojne konferencije i događaje i učestvovala u pokretanju i realizaciji projekata. Aktivna sam akterka civilnog sektora.

Članica sam Lige socijaldemokrata Vojvodine od svoje 23. godine, trenutno obavljam funkciju potpredsednice stranke.

Odbornica sam u Skupštini grada Zrenjanina od 2016. godine, a od juna 2023. godine predsednica Odborničke grupe Liga socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani.

Želim da naša Vojvodina bude društvo u kojem smo svi ravnopravni – pripadnici manjinskih nacija da imaju jednaka prava kao pripadnici većinske nacije, žene da imaju jednak položaj kao muškarci, stanovnici sela da imaju jednako dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu kao stanovnici grada. Tome ću posvetiti svoju borbu.

Robert Kolar

POTPREDSEDNIK

Rođen sam 1966. godine u Novom Sadu gde sam završio osnovnu i srednju školu i  diplomirao na Akademiji umetnosti.

Nakon diplomiranja radio sam u pozorištima širom Jugoslavije i kao slobodni dramski umetnik. Postajem član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i istovremeno režiram u pozorištima u Srbiji.

Od trenutka kada sam ušao u politiku napuštam pozorište, ali u velikom delu svojih kasnijih angažmana ostajem u oblasti kulture, a kasnije marketinga i odnosa sa javnošću.

Član sam LSV-Vojvođani od 1996. godine i u stranci obavljam niz stranačkih dužnosti: portparola LSV, potpredsednika Gradskog odbora LSV u Novom Sadu, člana, a kasnije i potpredsednika Izvršnog odbora Glavnog odbora stranke, regionalnog koordinatora LSV za Južnu Bačku, predsednika Izvršnog odbora LSV Novi Sad, gde u dva izborna procesa obavljam i posao šefa Izbornog štaba. U oktobru 2018. i novembru 2022. izabran sam za potpredsednika LSV.

Od 1996. obavljao sam i poslove predsednika Upravnog odbora Kulturnog centra Novog Sada, direktora Pozorišta mladih u Novom Sadu i zamenika generalnog direktora Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“.

Od 2000. godine biran sam za člana Gradskog veća Novog Sada za oblast kulture, a potom zamenika pokrajinskog sekretara za kulturu.

Dugi niz godina vodio sam i svoju privatnu firmu i radio kao spoljni saradnik u Kancelariji za evropske integracije, savetnik generalnog direktora Elektrovojvodine, savetnik i pomoćnik direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“. U više navrata biran sam za odbornika u Skupštini grada Novog Sada i za pokrajinskog poslanika u Skupštini AP Vojvodine.

Veliki sam ljubitelj prirode, kamperizma, nautike, skijanja i pasa.

Oženjen sam i otac jednog dečaka.

Aleksandra Marković Maleš

Aleksandra Marković Maleš

POTPREDSEDNICA

Ja sam Aleksandra Marković Maleš. Rođena sam 30. avgusta 1992. godine u Novom Sadu, mom omiljenom gradu u kom i dalje živim.

Novi Sad za mene nije samo grad, on za mene predstavlja dom i porodicu, jer u njemu žive svi meni bitni i dragi ljudi. Grad je najlepši leti, jer se tada sa porodicom i prijateljima opuštam na Štrandu i Petrovaradinskoj tvrđavi.

Veliki sam ljubitelj dobrih knjiga. Dosta sam ih pročitala ali one kojima se uvek vraćam su knjige Ive Andrića.

Nakon završene Gimazije „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, upisujem Filozofski fakultet, smer sociologija, i tu stičem zvanje master sociolog.

Članica sam Lige socijaldemokrata Vojvodine Vojvođani od 2012. godine. Od početka aktivizma u stranci sam u Gradskom odboru Novi Sad i u omladinskoj organizaciji stranke, a od kraja 2022. godine sam i potpredsednica stranke.

Učestvovala sam na mnogim seminarima, radionicama i predavanjima, kako u svojoj državi tako i u susednim. Moja aktivnost je oduvek bila usmerena na prava žena, rodnu ravnopravnost, kao i na položaj mladih.

Saša Šućurović

GENERALNI SEKRETAR

Ja sam Saša Šućurović, rođen 04.05.1968. godine u Novom Bečeju, gde i sada živim. Oženjen sam i otac dvoje dece.

Osnovnu školu sam završio u Novom Bečeju, dok sam srednju školu – smer matematička gimnazija završio u Bečeju.

Bavio sam se privatnim preduzetništvom od 1990. do 2006. godine, zatim bio idejni tvorac i osnivač manifestacije Velikogospojinski dani, a na mestu direktora ove manifestacije bio sam u periodu od 2006. do 2012. godine.

Od 2008. do 2012. godine bio sam pomoćnik predsednika opštine Novi Bečej, a nakon toga i predsednik opštine Novi Bečej od 2012. do 2016 godine.

Trenutno sam pokrajinski poslanik, a biran sam u dva mandata, na izborima 2016. i 2020. godine.

U Ligo socijaldemokrata Vojvodine sam obavljao funkciju predsednika Izvršnog odbora, a trenutno sam generalni sekretar stranke.

U toku svoje političke karijere, a i privatno, težio sam promociji i razvoju Novog Bečeja.

Zahvaljujući upravo poslaničkim mandatima sam i dalje u prilici u većoj meri doprinesem unapređenju i razvoju kako Novog Bečeja tako i cele Vojvodine.