TREĆINA DRŽAVI, TREĆINA VOJVODINI, TREĆINA GRADOVIMA I OPŠTINAMA

Vojvođanima centralna vlast u Beogradu već godinama vraća samo mrvice od onog što uplate u budžet Srbije. U budžet Srbije uplatimo do 5 dinara, a vrati nam se samo 1 dinar.

Mi Vojvođani tražimo da ono što zaradimo u Vojvodini podelimo na ravne časti, trećina državi, trećina Vojvodini, trećina gradovima i opštinama. Uspostavićemo ravnomernu raspodelu prihoda od poreza i doneti Vojvodini i njenim gradovima dovoljno novca za razvoj, a da pritom ne zanemarujemo obaveze prema državi. Čist račun duga ljubav.

Poreska decentralizacija i fiskalna autonomija omogućiće da se ono što se u Vojvodini stvori, u Vojvodinu i uloži, dok administrativnom decentralizacijom Vojvodini moraju biti vraćene nadležnosti da mi sami određujemo gde ulažemo naš dinar, a ne da to radi vlast u Beogradu.

Veliki poljoprivredni kombinati koji imaju zemlju u Vojvodinu i tu generišu vrednost moraju i da plaćaju porez u Vojvodini, a ne tamo gde njihovo preduzeće ima registrovano sedište.

Decentralizacija Srbije otvara prostor za dalju decentralizaciju gradova i opština koji onda mogu izmeniti finansiranje mesnih zajednica tako da se 50% od prikupljenih sredstava vrati mesnim zajednicama, strogo namenski i investiciono.

Mi smo za drugačije organizovanu Srbiju koja podrazumeva jednaku šansu za sve, za sistem koji je pravedniji, a koji ne favorizuje samo glavni grad. Ljudi žive i van Beograda. Zato se borimo za bolji status Vojvodine, koji bi Vojvođanima dao mogućnost da upravljaju svojim resursima i životima.

Zbog čega mislimo da tako možemo da bitno promenimo kvalitet života u Vojvodini?

1. Tražimo pravo na svoje, ono što nam pripada. Pravo da Vojvodina kao autonomna pokrajina stvarno upravlja svojim resursima i bude bogata

Ovakva podela prihoda bi omogućila da Vojvodina sama investira u projekte koji su relevantni za njen razvoj i njene građane, a da pritom ne zanemari obaveze prema državi.

Zbog manjih uplata od onih garantovanih Ustavom Srbije, AP Vojvodini uskraćeno je od 2008. godine skoro 3.5 milijarde evra. Tim novcem moglo se napraviti mnogo stvari koje bi znatno poboljšale uslove života Vojvođana u raznim područjima. Protivvrednost uskraćenih sredstava jednaka je izgradnji 20 potpuno novih bolnica, 35 potpuno novih mostova, kupovini 3.000 mamograf aparata, 40.000 potpuno opremljenih kola hitne pomoći, izgradnji zaštite od grada 60.000 hektara poljoprivredne zemlje, izgradnji 220 kilometara auto-puteva ili 1300 kilometara lokalnih puteva na celoj teritoriji Vojvodine.

Zalažemo se i za povećanje i preraspodelu naknada za eksploataciju nafte sa zemljišta vojvođanskih sela, opština i gradova i to na način da polovina ide lokalnoj samoupravi, a polovina pokrajini i republici, umesto da većina sredstava odlazi u budžet republike kao što je sad. Novcem koji bi lokalnoj samoupravi pripao boljim uslovima od preraspodele naftne rente, sama bi u velikoj meri mogla da finansira vlastite potrebe, kao što su škole, vrtići, zdravstvene ustanove i slično.

2. Pokrajina i lokalne zajednice najbolje poznaju svoje potrebe, šta im najviše treba

Postiže se povećanje efikasnosti i odgovornosti.

Institucije Srbije su spore, nisu dovoljno otvorene prema građanima i često su pod uticajem politike vladajuće stranke. Uz to, centralizacija njihovih osnovnih usluga u Beogradu dodatno otežava rešavanje svakodnevnih životnih i poslovnih potreba građana koji žive van glavnog grada. Iako Vojvodina sa svojim statusom autonomne pokrajine ima svoju Pokrajinsku vladu i sekretarijate u svojstvu ministarstava, ograničena nadležnost tih tela prisiljava Vojvođane da navedene potrebe rešavaju u Beogradu.

Decentralizacijom i davanjem veće nadležnosti lokalnim i pokrajinskim organima sredstva će se trošiti tamo gde su zaista potrebna, dok se centralna vlast neće baviti njihovim problemima na lokalu. Vojvođani će sigurno sami izgraditi regionalni vodovod koji bi obezbedio zdravu pijaću vodu na teritoriji cele Vojvodine, za razliku od vlasti u Beogradu kojoj to nije prioritet.

3. Veća kontrola, odgovornije trošenje novca – manje korupcije

Kada o svojim sredstvima odlučuju sami, Vojvođani mogu bolje pratiti kako se njihov novac troši i postavljati pitanja kada je to potrebno.

Vojvodina, kao istorijska i kulturna celina, ima svoje specifičnosti koje je potrebno uzeti u obzir. Vojvodina je uvek bila druga reč za solidarnost, toleranciju, rad i miran suživot svih ljudi koji u njoj žive. U Vojvodini živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih, zajedno slavimo dva Božića i dva Uskrsa.

 Odbranićemo pravo da Vojvodina bude drugačija i sačuvati vojvođanski način života.

Osiguraćemo miran i srećan život vrednih ljudi u uređenoj Vojvodini, negovati i širiti multikulturalnost, otvorenost i toleranciju.

Naše razlike su naše bogatstvo, razumemo se i kada pričamo različitim jezicima – jer sve su to jezici Vojvodine.

Mi Vojvođani zalagaćemo se za bogatu, stabilnu, bezbednu i dostojanstvenu Vojvodinu.

Većim ulaganjima u zdravstvo obezbedićemo kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i negu za sve Vojvođane i Vojvođanke.

Sistem zdravstvene zaštite u Vojvodini je preopterećen, a preduge liste čekanja dovode u pitanje ljudske živote.

Poboljšaćemo uslove lečenja u bolnicama. Opremiti ih adekvatnim aparatima i uređajima za lečenje, koji će poboljšati i ubrzati proces lečenja, a podizanjem kvaliteta života u Vojvodini obezbediti da kvalitetan medicinski kadar želi da ostane i da radi u Vojvodini.

Rasteretićemo čitav sistem zdravstvene zaštite u Vojvodini otvaranjem gradske bolnice u Novom Sadu, administrativnom centru Vojvodine gde će Novosađani obavljati redovne preglede umesto zauzimanja mesta pacijentima iz cele Vojvodine u KCV, kao što je sada. Veća dostupnost zdravstvenih usluga za redovne preglede omogućiće veću stopu prevencije i ranog utvrđivanja bolesti, a urgentnim slučajevima pravovremeno lečenje.

Svi Vojvođani treba da imaju jednake mogućnosti zdravstvene zaštite. Neophodno je obezbediti svakodnevnu dostupnost lekara i apoteka u selima, gde pretežno živi starije stanovništvo kojem je to najpotrebnije. Mobilnim ambulantama koje će obilaziti sve naše krajeve, rešićemo problem stanovnika sela koji sada moraju da čekaju na pregled taj jedan dan u nedelji kada ambulanta radi.

Borićemo se i razvijaćemo jaku vojvođansku poljoprivredu, jer i poljoprivreda je vojvođanski način života!

Vojvodina je oduvek bila poznata po plodnoj i kvalitetnoj zemlji i vrednim poljoprivrednicima, i kao takva ona može da hrani čitavu Srbiju, da bude žitnica Evrope. Takva naša zemlja se poklanja strancima koji na njoj pokreću prljave industrije ili se zbog brze zarade plodne oranice pretvaraju u građevinsko zemljište.

Sprečićemo uništavanje i poklanjanje naše plodne zemlje definisanjem jasnih pravila koje zemljište sme da se koristi za gradnju, a koje za obrađivanje. Pre davanja zemljišta, ispitaće se kvalitet tla i odrediti kojoj kategoriji pripada.

Vojvodina kao pretežno agrarna pokrajina najbolje zna što joj je potrebno i kako razvijati svoju poljoprivredu. Insistiraćemo da Pokrajinska vlada ima potpunu nadležnost nad poljoprivrednom politikom kako bi našim poljoprivrednicima obezbedili najbolje uslove.

Kroz povećanje subvencija, uspostavljanje kontrole uvoza i zaštitu domaćeg tržišta, kao i jasnom i predvidljivom politikom otkupnih cena pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i drugih kultura, po ugledu na zemlje Evropske unije iz okruženja, ojačaćemo poljoprivredu u Vojvodini kako bi ponovo bila zamajac njenog razvoja.

Gradićemo infrastrukturu u Vojvodini.

Skoro polovina stanovništva Vojvodine u svojim domaćinstvima nema pijaću vodu niti razvijen kanalizacioni sistem, a nerazvijena saobraćajna infrastruktura sprečava dalji razvoj celokupne Vojvodine.

 Izgradnjom auto-puta koji će povezati Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, kao i saobraćajnice koja spaja Kikindu i Sombor, obezbedićemo osnovne uslove za ravnomerni privredni razvoj i otvaranje novih radnih mesta u celoj Vojvodini.

Uspostavljanjem železničkog saobraćaja između Zrenjanina i Vršca Bečeja i Žablja i premrežavanjem Vojvodine funkcionalnim prugama povećaćemo mobilnost i olakšati kretanje građana, koji će moći da ostanu i žive u svom mestui lakše odlaze na posao ili fakultet u veće gradove.

Osim neophodne rekonstrukcije saobraćajne infrastrukture koja podrazumeva izgradnju puteva i pruga, stavićemo akcenat na infrastrukturu koja je namenjena svakom građaninu direktno.

Čista pijaća voda osnovni je uslov za život, kojem više od polovine stanovnika Vojvodine trenutno nema pristup. Izgradnjom sistema regionalnih vodovoda, obezbedićemo zdravu pijaću vodu za 800.000 Vojvođana i napokon sami rešiti ključni problem.

Želimo da izgradnjom kanalizacionog sistema u svim naseljenim mestima, sva vojvođanska sela uđu u 21. vek.

Dovršavanjem gasifikacije u svim domaćinstvima u celoj Vojvodini dodatno ćemo smanjiti emisije štetnih gasova koje uzrokuje korišćenje uglja i drva.

Podsticaćemo privredu da naši mladi mogu da rade i žive u Vojvodini!

Opasnost za Vojvodinu predstavlja konstantno smanjenje broja stanovnika, pogotovo u manjim sredinama sa manjinskim stanovništvom, gde mladi ljudi odlaze u zemlje EU. Gradovi bez mladih su gradovi bez budućnosti.

Jaka privreda koja će mladima stvoriti uslove da rade i žive, sprečiće njihov odlazak van zemlje trbuhom za kruhom. Izgradićemo stabilan sistem u kom se obrazovanje, trud i rad isplate, koji će mladima pružiti sigurnost i šansu za  napredovanjem, i stvoriti uslove za bezbrižno podizanje porodice i dostojanstven nastavak života u Vojvodini.

Podsticaćemo razvoj modernih industrija i informatičkih tehnologija, kako bi proširili ponudu zanimanja i bolje plaćenih radnih mesta. Subvencijama za pokretanje start-upova obezbedićemo uslove da mladi u svom mestu rade posao koji žele, a ne koji moraju.

Mala i srednja preduzeća moraju biti temelj vojvođanske ekonomije. Jednostavnijim procedurama i većim subvencijama mladim preduzetnicima podsticaćemo osnivanje i razvoj preduzetništva i porodičnog biznisa u tradicionalnim, kao i u novim sektorima usluga. Tako će se stvoriti mogućnosti za smanjenje nezaposlenosti, povećati broj i kvalitet radnih mesta, te će se obezbediti dostojanstven i pristojan život za Vojvođanke i Vojvođane.

Izgradićemo prostore za zajednički rad u kojima će mlada preduzeća, start-upovi i ostali mladi preduzetnici imati svoj kancelarijski prostor i osnovne uslove za dalji napredak svog poslovanja.

Stambenom politikom usmerenom na mlade, stvorićemo prilike za rešavanje njihovog stambenog pitanja u Vojvodini. Subvencionisanjem kupovine kuća i stanova za mlade, pogotovo subvencionisanjem kupovine seoskih kuća, mladi će dobiti priliku da se osamostale, osnuju porodicu i izgrade pristojan život u rodnom mestu.

Izjednačavanjem šansi i podsticanjem domaćeg preduzetništva obezbedićemo nužnu podršku domaćim privrednicima ključnu za očuvanje vojvođanskog načina života i napretka vojvođanske privrede generalno. Strani investitori ne smeju biti povlašćeni u odnosu na domaće privrednike. Strani investitori trenutno dobijaju i do četiri puta veće subvencije nego domaći privrednici, i to bez urađenih potrebnih analiza opravdanosti ulaganja, što uzrokuje da nakon što dobije basnoslovna sredstva po isteku ugovora odlazi, ostavljajući radnike bez posla i često degradiranu životnu sredinu. Izjednačavanje šansi znači nastavak privlačenja stranih investitora, ali pod uslovima da se umesto prekomernog davanja sredstava kao do sad, novac ravnomerno raspodeli domaćim privrednicima, kao i paorima da dobiju subvencije koje će im omogućiti zapošljavanje ljudi i unapređenje svoje proizvodnje.

Zaštitićemo našu životnu sredinu koju ostavljamo budućim generacijama!

Zaštita životne sredine jedan je od tri stuba održivog razvoja i iskorenjivanja siromaštva. Uz problem nezdrave vode za piće, Vojvodina ima i problem otpadnih voda koje se mahom bez prečišćavanja ispuštaju u reke i kanale, nedovoljno razvijen sistem za adekvatno odlaganje otpada, te nedovoljnu pošumljenost. Vojvodina je sa samo 6% najmanje pošumljeni region Srbije, dok je zbog velikih klimatskih promena značaj šuma veći nego ikad.

Planskom sadnjom šuma i zaštitnih šumskih pojaseva zaštitićemo naše njive uz puteve izložene štetnim emisijama gasova, te povećati biodiverzitet na zemljištima što će doprineti boljem rodu svih kultura. Moramo odbraniti i očuvati naš jedini nacionalni park Frušku goru, koji je zbog prekomerne seče i agresivne bespravne gradnje objekata, izuzetno ugrožen.

Sistemom prečistača otpadnih voda, očuvaćemo naše resurse i prirodna bogatstva, sprečiti zagađenje zemljišta i vode, što će rezultirati zdravijim sredinama za građane, poljoprivredu i proizvodnju hrane.

Zalagaćemo se za formiranje Zelenog fonda, sredstvima od naknada za zagađenje i korišćenje prirodnih resursa, kao nezavisne institucije koja neće više biti deo resornog  ministarstva. Iz ovog fonda finansiraće se projekti iz oblasti zaštite životne sredine u lokalnim sredinama.

Obrazovni sistem u Srbiji trenutno nije usmeren na praktično znanje koje će učenike adekvatno pripremiti za život. Aktuelni model obrazovanja je zastareo i ne odgovara savremenim metodama učenja koje bi decu pripremile za dalje školovanje, a kasnije i za tržište rada. Zato se zalažemo za temeljnu i detaljnu reorganizaciju čitavog sistema, koja podrazumeva modernizaciju i usmerenost na učenika i sticanje znanja za ceo život.

Obezbedićemo besplatne udžbenike za sve učenike, jer naši đaci moraju da imaju jednake uslove kao i đaci u Beogradu. Osim dostupnosti, radićemo na prilagođavanju nastavnog materijala uzrastu đaka, te insistirati da institucije koje odobravaju udžbenike moraju biti oslobođenje političkih i ideoloških uticaja.

Zalagaćemo se za veći autoritet i bolji položaj nastavnika i stručnog osoblja u školama, koji će im pružiti motivaciju za proaktivan rad s decom i u segmentu vaspitanja, a ne samo formalnog obrazovanja. U dobu dostupnosti raznih sadržaja kojima su deca izložena, važnije je nego ikad posvetiti više pažnje na njihovo mentalno stanje u ključnim razvojnim godinama. Želimo da nastavnik bude autoritet, a roditelji obavezni da podrže i nadograđuju taj autoritet.

Podsticaćemo obrazovanje i stručno usavršavanje za deficitarna zanimanja! U Srbiji je prisutna značajna  neusklađenost sistema obrazovanja sa potrebama tržišta rada. Prekomerno upisivanje studenata na fakultete s velikim upisnim kvotama (kao što su na primer pravo i ekonomija koji godišnje upišu oko 600 brucoša),  dovodi do čekanja na zaposlenje po 5 godina, dok su IT stručnjaci i građevinski inženjeri deficitarni, što uzrokuje rast nezaposlenosti i odlazak i mladih iz zemlje. Potrebno je preraspodeliti budžetska mesta na državnim fakultetima tako da se poveća broj budžetskih mesta na smerovima koji su deficitarni, a smanji broj budžetskih mesta koji su suficitarni. Tako bismo uskladili ponudu kvalifikovanog kadra sa aktuelnim potrebama tržišta, bez dodatnog tereta za budžet Srbije.

Uz poresku, suštinska administrativna decentralizacija omogućiće postojećim vojvođanskim institucijama da budu efikasnije u pružanju usluga građanima i razvijati se u skladu sa zahtevima, ali i mogućnostima savremenog doba.

Stvorićemo uslove i mogućnosti za brzi internet u svakom domaćinstvu. Uz rešavanje osnovnih infrastrukturnih pitanja, zahtevi novog doba neophodni za svakodnevno funkcionisanje radno sposobnog stanovništva podrazumevaju i dostupnost brzog interneta širom cele Vojvodine. Uz pravilno korišćenje državnih subvencija za izgradnju telekomunikacione mreže i sprovođenje optičkih kablova, svako mesto u Vojvodini će imati uslove za korišćenje elektronskih usluga javne uprave, pokretanje biznisa, digitalnog obrazovanja i generalno biti povezani.

Digitalizacijom rada vojvođanskih institucija javne uprave, olakšaćemo svakodnevno funkcionisanje svih stanovnika. Razvoj e-usluga javne uprave može podrazumevati sve od uštede vremena tokom procesa izrade lične karte, koji se može izvršiti elektronskim putem, preko upisa dece u vrtiće i škole, pa sve do veće dostupnosti zdravstvenih usluga, poput izdavanja e-uputa ili aktuelno praćenje lista čekanja za preglede i domove za starije.